|
Lov sa
špicevima je prevashodno bio traperski metod za lovce koji love sami
krećući se po beskrajnim šumama dalekog Severa u potrazi za hranom ili
krznom.Čak i danas se mogu sresti takvi usamljeni lovci koji tumaraju po
bespućima Sibira nebi li sa svojim psima, oružjem i zamkama obezbedili
dovoljno krzna kako bi s proleća po povratku u svoje selo mogli da prehrane
svoje porodice. Ali takve lovce nikada nećete sresti bez svojih pasa koji
su u najvećem broju slučajeva špicevi odnosno Sibirske Lajke. Takav lov je
danas moguće praktikovati i po lovištima Skandinavije gde lov sa špicevima
ima jako duboku tradiciju i kulturu koja se neguje i dan danas, pored lova
na medveda i losa koji je za ove lovce i jedan od najbitnijih dogadjaja u
toku godine veoma je atraktivan i lov na tetreba,velikog i malog za ovakve
lovove skadinavci pored svojih lovnih špiceva (Jemtlandski Pas, Finski Špic
i dr.) u značajnom broju koriste istočno i zapadno Sibirske Lajke.Pored samostalnog lova
takodje je i zasigurno u većoj meri zastupljen i grupni lov sa ovim psima,a
posebno u lovu na losa koji se odvija tako što se lovci-strelci postave na
prelazima divljaci odnosno na predhodno označenim štandovima. Kada i
poslednji lovac zauzme poziciju na štandu vodja lovaca (organizator lova)
daje znak u dogovoreno vreme (nekada) ili putem radio uredjaja (danas)
vodiču pasa da otpočne pretagu , psi sa ovako jakim čulima i razvijenim
nagonom za lov u tako bagatim lovištima već u prvih nekoliko minuta
pronalaze lovinu i počinju da rade
ono sto im je od iskona u narvi i genima, oblajavaju i nastoje držati na
mestu losa, medveda ili drugu divljač i tako lavežom odaju svoju
poziciju vodiču koji će pokušati da
se prišunja životinji i ostreli je.Sam odstrel je psima nagrda za trud pa
će nakon odstrela ostati uz svoj plen i braniti ga od drugih pasa ili
predatora, a neretko neće dozvoliti ni drugim lovcima da mu se približe,
zato je potrebno pustiti ih da nad plenom
zadovolje svoje prirodne nagone nakon čega će ih lovac vodič skloniti
sa mesta nadstrela i omogućiti da se
pristupi „pražnjenju“ divljači i odvoženju.U slučaju da vodič ne odstreli
lovinu ili se ona pokrene sa mesta to onda postaje prilika za lovce strelce
na štandovima.Naime špicevi nemaju nagon da –gone- divljac koja je za njih
neuhvtljiva odnosno oblajavece je samo dok imaju neposredni kontakt te kada
im pobegne van dometa prestaju lajati i kreću u ponovnu pretrag, kada
ponovo zaustave lovinu počinju se oglašavati.
 Zbog svih
ovih osobina Zapadno sibirske Lajke kao i drugi lovni špicevi su gotovo
idealni psi za lov divljih svinja u lovištima Srbije, a evo i nekoliko
razloga zašto. Naime svi mi koji smo nekada lovili sa dugonogim goničima i
goničima uopšte smo dožveli ili bili svedoci da goniči (izuzev pravilno
obučenih pasa koji su kod nas retki) nakon puštanja u lovište, a pogotovu u
lovištima sa slabijom populacijom divljih svinja ubrzo pronadju srneću
divljač i daju se u višesatno gonjenje iste,a lovac vodič pasa ostaje bez
svojih pomgača na nekoliko sati dok lovcima strelcima na štadovima sledi
dugo neuzbudljivo sedenje i uglvnom smrzavanje na svojim pozicijama, a
srnama izgnurenost. Za razliku od pasa goniča lajke srneća divljac gotovo
pa i ne zanima u slučaju i da na nju naidju srne će se dati u beg,a lajke
će u najgorem slučaju za njima poći 15-20m ili će kod starijih i iskusnijih
pasa ineresovanje za njih potpuno izostati. Dok je za potpunu –odložnost- na srneću divljač pored
dobrog odabira genetike goničima potrebno u većini slučajeva 3-4 godina
pravilne i naporne obuke kod lajki je to čvrsto usadjena osobina odmah po
rodjenju, naprosto drugaciji je tip pasa. Dalje u najvećem broju
slučajeva kada je lov sa lajkama u
pitanju najviše šansi za odstrel ima vodič pasa jer će dok lajke oblajavaju
krdo svinja koje su pronašle na logi ili usamljenog vepra koji se sakrio u
šipražju vodič prvi prići na
odstojanje pogodno za odstrel.Nakon pucanja krdo će se pokrenuti, psi će
ili ostati pored odstreljenog plena ili krenuti za ostatkom krda, a to
zavisi od mnogo faktora kao i od obuke i individulne karakteristike samog
psa,u svakom slučaju sledeći šansu za odstrel imaju lovci na štandovima
odnosno zasedi, a u slucaju da su lajke krenule za krdom pratiće ga taman
dok ne prodje lovce u zasedi i dovoljno se udalji da bi psi odustali i
vratili se svom vodiču, i eto prilike za ponovnu pretrgu bez besomučnog
dozivanja pasa i višesatnog, neretko i celodnevnog čekanja da se isti
vrate.I najvažnije ove pse ne treba obučavati za lov taj nagon u još dvno
nasledili od svojih predaka za koje je lov značio opstanak i sačuvali ga u
značajno većoj meri od drugih manje primitivnih rasa.Na vama je samo da od
šteneta odgajite zdravog i negovanog psa, za to vreme odradite osnovnu tzv.
–kućnu dresuru- i već sa njegovih navršenih godinu dana otići sa njim u lov
i otpočeti nezaboravne lovačke avanture u koje će vas jedna Zapadno
Sibirska Lajka beskompromisno voditi.
Text:V.Jevtic, photo by Taika Brandorff ,Matias Eriksson
|
